Kad sam doselio u Majdanpek, a bilo je to pocetkom devedesetih godina, na poslu u FBC vec je bila forirana ekipa koja je vise ili manje redovno odlazila u berbu vrganja. Neupucenima u tu problematiku moglo bi to izgledati cudno da se o lovu na vrganje prica kao o ne
cem zahtevnom sto trazi organizaciju i informisanje ali upravo je tako. Za uspesan lov potrebna su mnogobrojna znanja i vestine, dosta informacija i jos vise srece. Zbog toga je to zanat koji se uci citav zivot i na kraju slobodno mozemo reci da o tome znamo jako malo, gotovo nista.
Prvi vazan preduslov je solidno poznavanje terena na kojima vrganji hoce da rastu jer oni su plod divljine i rastu samo na vrlo pomno odabranim mestima, pazljivo skrivenim. Potrebno je uloziti veliki napor i veliko strpljenje da se tereni otkriju. Godine su silne prosle, postao sam penzioner i sve je manje snage da se otkrivaju novi tereni pa i da se obilaze odranije poznati ali ponesto se i ovako moze otrgnuti od zaborava ili kako kaze pesma:
Znam da nema više mosta
do minulog carstva sjena,
al’ još osta boca dosta
u podrumu uspomena.
Fenomenalan sajt