Godine dvehiljade i neke sedimo u drvenoj kucici u hali FBC, Draganovoj kancelariji i kujemo planove za gljivarski vikend. Tada jos nismo znali ovoliko puno terena a i situacija se zadnjih godina dosta promenila: na Omanu i Kapetanskoj gotovo vise da i nema gljiva, sezone su i inace lose, kise je sve manje a visokih temperatura sve vise. Uglavnom dogovor je i odluka da krenemo na terene prma Rupi koje smo interno sami tako prozvali, pogadjate zbog toga sto je spustanje prema tim terenima vrtoglavo strmo a i povratak sa terena isto tako ako ne i gore. Ti tereni nalaze se ustvari na brdima na pocetku Velike ravne reke ciji je izvor ispod puta od Majdanpeka prema Milanovcu.
Stize i t
o nedeljno jutro, vedro i sveze, uskacemo u mog Skodilaka i dobro poznatim putem grabimo prema Kapetanskoj navrativsi usput na jedan teren na Rajkovu koji nam je bio pokazatelj sta moze da nas ocekuje toga dana. Nadjemo tu nekoliko lepih vrganja i nastavimo jos ta dva tri kilometra putovanja do Rupe. Uzimamo najnuznije stvari, iskacemo iz auta pa blagom uzbrdicom a zatim strmijom nizbrdicom krecemo prema terenima.
U to doba jos smo zajedno isli na isti teren, kasnije se to promenilo pa smo zajedno isli samo dokle auto moze doci, a zatim svako ka svome terenu. Spustamo se niz prvi teren ka potoku, naidjemo na po koji vrganj ali nije vazno da ga uberemo posto se istim putem vracamo nazad, sacekace nas oni dok se vratimo. Silazimo u potok, prohladna voda ugodno hladi kroz cizme, sljapkamo i klizemo se po oblutcima i napredujemo provlaceci se ispod oborenih stabala i stizemo do mesta susreta Ravne reke i bezimenog potocica gde pocinje uspon. Uzbrdica je bas strma i brzo nam oduzima snagu, srecom ne i jako dugacka jer vec nakon tridesetak metara pocinje se pojavljivati mahovina i prvi znakovi terena. Krecemo polako uz pomenuti potok i obilazimo ovaj legendarni teren sa promenjivim usphom. Stizemo do kraja te okrecemo nazad , iz daljine se cuje lavez lovackog kera koji snazno odjekuje u sumskoj tisini. Korak po korak stzemo nadomak grebena gde se brdo savija i prati dalje tok Ravne reke kad snazno lomljenje granja i topot kopita odjeknu u blizini i ispred nas iskoci jelen sa velikim rogovima na krupnoj zapenusanoj glavi. Dragan je bio desetak metara ispred mene, jelen kad ga ugleda ukopa se u mestu i obori glavu i isturi rogove Dragan se isto ukoci od iznenadjenja, taj skamenjeni prizor potaja sekundu dve koje traju citavu vecnost, Dragan se otkoci i povikkne: buuuu…, jelen se trgne i otisnu se niz strminu prema potoku, u daljini ponovo odjeknu lavez lovackog kera.
Lov na vrganje toga dana nije bio posebno uspesan ali je mogao da se pretvori u lov jelena na pecurkare. Krenusmo nedugo zatim nazad, ceka nas vertikalni uspon iz Rupe stektat cemo gore od trideset godina starog traktora dok izadjemo iz ponora ali ipak zadovoljni, imamo novih materijala za prepricavanje “lovackih” prica kad dodje zima i ne budemo isli po sumama.
