Kad sam doselio u Majdanpek, a bilo je to početkom devedesetih godina, na poslu u FBC vec je bila forirana ekipa koja je više ili manje redovno odlazila u berbu vrganja. Neupućenima u tu problematiku moglo bi to izgledati čudno da se o branju vrganja priča kao o nečem zahtevnom, što traži organizaciju i informisanje ali upravo je tako. Za uspešan lov potrebna su mnogobrojna znanja i veštine, dosta informacija i jos više sreće. Zbog toga je to zanat koji se uči čitav zivot i na kraju slobodno možemo reći da o tome znamo jako malo, gotovo nista.
Prvi važan preduslov je solidno poznavanje terena na kojima vrganji hoće da rastu jer oni su plod divljine i rastu samo na vrlo pomno odabranim mestima, pažljivo skrivenim. Potrebno je uložiti veliki napor i veliko strpljenje da se tereni otkriju. Godine su silne prošle, postao sam penzioner i sve je manje snage da se otkrivaju novi tereni pa i da se obilaze odranije poznati, ali ponešto se i ovako može otrgnuti od zaborava ili kako kaže pesma:
Znam da nema više mosta
do minulog carstva sjena,
al’ još osta boca dosta
u podrumu uspomena.

Fenomenalan sajt