♥ U dvorima carice Faljesane

 

Pre desetak godina poceo sam  bio da obilazim terene pored recice Faljesane. Kad se krene od Majdanpeka i Fabrike bakarnih cevi preko Debelog Luga prema Leskovu stigne se nakon prolaska ispod podvoznjaka preko koga prelazi zeleznicka pruga, do pilane. Nedaleko ispred pilane odvaja se makadamski put na desnu stranu koji u stvari vodi prema Danilovom vrelu i Gaura ursuli. Tokom pored toga puta probija se recica Faljesana koja tu kod te raskrsnice puteva utice u Crnu reku, a obe te reke pripadaju slivu Velikog Peka.

Crni vrganj je retka pojava

Na pocetku tog makadamskog puta sa leve i desne strane ima nekoliko lepih terena za vrganje za koje sam tada znao a kopkala me zelja da istrazim i neka brda malo dalje od glavnog puta jer mi je licilo da mora tu  biti jos dobrih terena. U vreme kad nije bila sezona za vrganje, sredinom augusta meseca dok jos vladaju vrucine, uputim se jedno popodne tamo, parkiram auto na livadicu pored puta, obujem cizme i krenem polako putem uz potok. Odmah sa desne strane odvaja se sumski put uz brdo koji obilazi oko recice Vrbe i nakon punog kruga preko okolnih brda vraca se na isto mesto odakle je posao.  Iduci tako po ravnom putu stizem do raskrsnice ispred brda Kraku Reu i skrenem na desnu stranu da bih pogledao jedan teren za letnje vrganje tu nedaleko, mozda je zadnja kisa od pre desetak dana izmamila poneki vrganj da naraste.

Obidjem taj teren ali nicega jos nema, nikakvih gljiva, a ne samo vrganja, vetar i visoke temperature brzo isuse zemlju pa resim da krenem nazad ali da se ne vracam putem kojim sam dosao nego iduci po sredini brda u nadi da cu otkriti jos neki dobar teren. Strmo je i cizme klizu po osusenoj zemlji ali napredujem, sunce naginje brzo prema zapadu i u sumi se hvata sumrak, pozurim zato da sto pre izadjem na put. Na jednom grebenu pocne se pojavljivati mahovina i bukve pocnu da bivaju redje, lici to na neku vrstu terena ali nikad se to sa sigurnoscu ne moze znati, dok ne uberes neki vrganj nista nije izvesno. Izadjem na jednom mestu iz sume, strmo je i grane me udaraju po licu te pozurim da stignem do one raskrsnice pa onda do auta. Prodje desetak minuta brzog hodanja, vec davno sam trebao stici  do raskrsnice, pomrcina postaje sve gusca, produzim jos vise korak ali ne vidi se da stizem do skretanja.  Dok slusam sum Faljesane pada mi na pamet misao da sam mozda pored raskrsnice prosao dok sam hodao po brdu kroz sumu i tako je zaobisao, okrenem se i pozurim jos vise.

Uhvatio se pravi mrak, jedva da nazirem put po kome hodam kad stize spasonosna raskrsnica i pomislim: ne izlazi se tako lako iz dvora carice Faljesane.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien