Debeli medenjak
U ta vremena kad sam tek pocinjao otkrivati kvalitetne terene u okolini Majdanpeka povremeno se moglo slusati price medju pecurkarima o dalekom, velikom i pecurkama bogatom terenu na kraju Todorove reke poznatom kao Pripor. Kao i svaki mit, price su sadrzavale preterivanja, govorile su o kilometrima dugackom terenu koji se sastoji od vise manjih povezanih terena na kojima je debela mahovina i krupna bukova stabla a u mahovini skriveni debeli crveni vrganji. Tad sam jos prilicno naivno i bez pravog saznanja o teskocama pri istrazivanju terena pristupao toj problematici, kasnije sam nabavio dobre topografske karte i nastojao doci do sto detaljnijih saznanja gde se kriju ti ponajbolji tereni u okolini.
Problem sa ovim terenom je sto se nalazi negde na samom kraju Todorove reke, to znaci potrebno je preci blizu deset kilometara uz sam recni tok po zapustenom sumskom putu, sto nije nimalo lako.
Kako smo vec ranije bili upoznati sa dobrim terenima pri kraju Todorove zahvaljujuci tome sto nam ih je pokazao Ega,iskusni pecurkar i nas drug iz fabrike,, resimo jedan dan Dragan, Dzeki i ja da obidjemo neke od tih terena i ako bude prilike istrazimo i brda koja leze uz potok na samom kraju Todorove. Izadjemo malo ranije sa posla i uskacemo u moju skodu LS120 koja je mozda imala i neke mane ali za ovakve izlete je bila idealna posto je bila prilicno pouzdana i dosta visoka, gotovo kao terenski automobil. Prodjemo ispod podvoznjaka i makadamskim putem nastavljamo pored izvora, prelazimo sa vise ili manje straha preko rasklimanih drvenih mostica, promicu dobro poznata brda i na njima tereni i malo po malo stizemo posle rizicnog prelaska preko reke do mesta gde se u Todorovu reku uliva Ogasu Vemvili. Tu u okolini ima dosta zanimljivih terena, jedan je vecinski okrenut prema severu i povremeno jako rodan, ali nemamo sad vremena da pregledavamo te terene nego prelazimo preko reke ponovo i grabimo prema Slatini i prema malom prosirenju na putu gde se moze parkirati auto bez vecih problema. Sa leve strane nalazi se Kraku lung (Dugacko brdo) i na njemu ima dobrih terena a i na drugoj strani isto tako pa Dragan i Dzeki ostaju da pregledaju te terene, a ja krecem sve uzim putem prema kraju Todorove reke, pesice.
Nakon desetak minuta hodanja ulazim u krivinu na putu, sa leve strane javlja se retka bukova suma sa gustom mahovinom, brdo je strmo i da bi pocelo penjanje mora se preci preko reke. Ustvari nedaleko odatle reka se deli na dva potoka, jedan stize tekuci putem pravo sa brda (kasnije sam saznao da je to potok Pripor) a drugi sa leve strane (potok Breza). Lako prelazim preko potoka ali uz brdo sve teze jer je jako strmo, biram putanju tako da imam niskih grana od bukve da se prihvatim i polako dolazim do male zaravni prekrivene debelim slojem tamnozelene mahovine. Ugledam i prvi crveni sesir borovog vrganja, pridjem i vidim da je vec u fazi raspadanja ali prizor ipak coveka veseli, ako ima ovakvih matorih (a ima ih zato sto ovamo gotovo niko ne zalazi), naci ce se i neki mladji. Nastavljam putovanje preko terena brdom koje se proteze uz potok Brezu, nailazi deo terena sa niskim krzljavim bukvama i ispod grana sakrivenim sesirima vrganja, pa zatim peskoviti deo terena sa golim predelima i oazama niskog drveca. Na kraju ponovo pocinje suma i sljunkoviti deo, ima i poneka kamena stena. Penjem se uzbrdo i na kraju stizem ponovo do mahovine i zaravnjenog dela, po vrhu brda ide put isto obrastao u mahovinu i siblje. Vracam se polako nizbrdo, vreme brzo prolazi u istrazivanju skrivenih kutaka, nasao sam i dosta vrganja, matorih i mladih. Senke se produzuju, sunce naginje ka zapadu i poprima crvenkastu boju, klizem po pesku nizbrdo i silazim u potok. Pozurim nazad do auta, tamo vec cekaju drugari, zavirujemo u kese da pregedamo kakav je bio ulov, uskacemo u Skodu koja veselo poskakuje po rupama na putu. Prodje jos jedan lepi izlet u gljivarenju i nalazenju nepoznatih terena, ovaj put pronasao sam legendarni Pripor na kraju Todorove reke za ali jos dugo nisam saznao da je to u stvari bas on.
Gde je Pripor?