TERENI

Todorova reka

Todorova reka izvire ispod Homoljskih planina i nastaje u stvari od potoka Pripor i Breza. Njen tok uglavnom je ravnicarski i u donjem delu formira se siroka recna dolina. Reka je zlatonosna i od davnina su na njoj ispirali zlato primitivnim metodama pomocu drvenog ispitka oblika tanjira a neke porodice i danas nalaze izvor dodatne zarade u ispiranju zlata iako su nalazi skromni. Od izvora pa do susreta sa Velikim Pekom u koga Todorova reka utice u Debelom Lugu ima devet kilometara recnog toka uglavnom kroz stare bukove sume kojih u okolini Majdanpeka ima u izobilju. Sa okolnih brda slivaju se prema Todorovoj reci brojni potoci-pritoke koji su bujicnog tipa, kad padne kisa bogati su vodom a kad je susa gotovo da nestanu. Sa leve strane u Todorovu se ulivaju Slatina, Ferizana. Mare a sa desne Vemvil i Konstantin. Pored recnog toka prolazi makadamski put koji je nekad u boljem a nekad u losijem stanju, zavisi od eksploatacije suma, uglavnom traktorom je moguce proci do izvora Todorove a autom nekad dalje a nekad bilze. Posto autom uglavnom prolaze pecurkari, za njih u stvari i nije posebno vazno da li ce prosetati malo duze ili krace.

Recni tok Todorove reke i njenih pritoka nadaleko je cuven po dobrim terenima za gljive, posebno za vrganje. Pocevsi od izvora i poznatog terena Pripor koji se nalazi iznad potoka Pripor od koga nastaje Todorova reka pa redom se nizu lepi tereni uglavnom u bukovim sumana koji ujesen, obicno krajem septembra i u oktobru daju borove ili crvene vrganje vrhunskog kvaliteta. Terene mozemo podeliti na istocne ili zapadne zavisno od toga da li sunce osvetljava teren ujutro ili popodne kad je na zapadu. Crveni vrganji rastu i na jednim i na drugim terenima, obicno  na istocnim nesto ranije krenu ali zato ranije i prestaju sa rastom.

Preduslov za dobre terene je da suma bude redja, da ispod brda protice potok radi vlage od isparenja i da ima mahovine izmedju drveca. Iako vise manje svi pecurkari znaju ove potrebne uslove ipak se tereni tesko nalaze jer ako neka teritorija ispunjava sve ove uslove opet ne znaci da je to teren, pogotovo ne dobar i priroda to uredi tako da su tereni skiveni i otkriju ih samo najuprniji tragaci.  Uglavnom brda i tokovi potoka u slivu Todorove reke toliko su carobno lepi da i nije vazno nista osim te lepote, dovoljno je da se proseta po bajkovitim  predelima i kao rukom odneseni nestaju stres, umor i pritisak svakodnevnice a javlja se mir, spokojstvo i opustenost.

Ravna reka

Velika ravna reka.

Sliv Ravne reke cine Velika ravna reka sa svojim pritokama i Mala ravna reka sa svojim. Velika i mala ravna reka susrecu se na  udaljenosti od oko jedan kilometar od mesta
gde se Ravna reka uliva u Sasku odnosno od puta koji spaja Majdanpek i Rudnu Glavu.
Recna dolina prilicno je siroka i pored Kulmije Peris proteze se prema mestu gde se sastaju Velika i Mala ravna reka. Tu se nalazi jedna usamljena kuca i ta porodica napasa svoju stoku na prostranim livadama uz Ravnu reku. Malo dalje uz Veliku ravnu reku, nakon omanje crnogoricne sume nalazi se sumareva kuca.

Veliku ravnu reku cine recice i potoci , koji uglavnom izviru ispod Velikog Liskovca i Bukove Glave. Sam potok Velika ravna reka izvire ispod Kraku Sindra to jest ispod puta koji vodi od Majdanpeka prema Donjem Milanovcu preko brda Oman. Relativno brzo potok je napravio dubok kanjon i skacuci po kamenitom dnu dolazi nakon dva tri kilometra do ravnog dela gde se susrece sa potocima koji stizu ispod Velikog Liskovca od kojih je najveci Ogasu Skorca. Tokovi ovih potoka stvarna su netaknuta divljina i u okolini desetak kilometara nema niti jedna kuca ili makar baraka. Nedaleko od mesta gde se potoci sastaju lovci su napravili hraniliste za srne i jelene.

Od tog mesta reka poprima oblik o kome govori njeno ime to jest pretvara se u ravnu reku sa prilicno sirokim prostorom oko samog recnog toka. Pored reke izrasli su mnogobrojni grmovi divljih kupina, lesnika, drena i drugih sumskih plodova. Tekuci tako mirno po ravnicarskoj dolini stize ona do mesta gde se uliva potok koji stize ispod Sopota i tu su nedaleko napravljene dve cumurane. Brda koja okruzuju Veliku ravnu reku puna su lepih terena za vrganje i druge pecurke. Kad se krene od izvora Velike ravne reke ispod puta izmedju Majdanpeka i Milanovca preko brda Oman moze se naici na niz lepih terena za vrganje a ako dolinom tog potoka nastavimo dalje stigli bi do mesta gde Ogasu Skorca koji izvire ispod Liskovca utice u Ravnu reku. U dolini ovog potoka na okolnim brdima takodje se nalaze kvalitetni tereni ali nisu bas pristupacni  jer se tesko dolazi dolinom Ravne reke zbog udaljenosti od glavnog puta a i sa gornje strane od Liskovca i sa puta Majdanpek-Milanovac isto jer je udaljenost nekoliko kilometara po sumskim putevima i stazama koje su tesko prohodne. Ako nastavimo putovanje niz recni tok dolazimo do mesta gde se u Veliku ravnu reku uliva Ogasu krs. U blizini su sazidane dve cumurane a u dolini potoka Krs po okolnim brdima nalazi se nekoliko jako lepih terena kao i na suprotnoj strani iza cumurana.

Mala ravna reka

Mala ravna reka izvire ispod Konjske Glave, brda nedaleko od Majdanpeka i tece ispod brda Kulmja Peris dok se ne susretne sa Velikom ravnom rekom. Njen tok prolazi ustvari citavo vreme paralelno sa putem koji vodi od Majdanpeka prema  Rudnoj Glavi. Mala ravna reka vecinu svog toka tece kroz sumu, tek pred susret sa Velikom ravnom rekom izlazi na neveliku livadu. Mala ravna reka nema mnogo pritoka, tek nekoliko malih potoka uglavnom sa leve strane silaze sa brda da se pridruze u putovanju prema Saskoj reci i Dunavu.

Brda koja okruzuju Malu ravnu reku puna su kvalitetnih terena za vrganje i ostale gljive, naravno. Kad se krene putem uz potok uzvodno, stizemo najpre do peskovitog i vrlo strmog terena sa leve strane koji je povremeno dosta rodan, a zatim se uzvodno nizu tereni uz potocice koji uticu u Malu ravnu reku slivajuci se sa strmih okolnih brda. Ovo podrucje daje jako kvalitetne crvene vrganje, ako je sezona povoljna kao sto poslednjih godina nije slucaj.

Saska reka

Saska reka izvire izpod Markovog kraka kod Majdanpeka, Tece niz Grec i usput skuplja vodu iz malih potocica koji se slivaju sa okolnih brda pored puta Majdanpek-Rudna Glava. Njeno ime podseca na Sase koji su u nekom periodu dolazili u Majdanpek kao cuveni rudari da bi pomogli kod pokretanja rudnika bakra.  Tu na pocetku toka imaju dva-tri lepa terena sa leve strane dok se ne spustimo niz Grec, a kad stignemo do brane i predeo postane ravan pocinju da se nizu tereni sa leve i desne strane od puta to jest od potoka. Dolina kojom protice Saska reka i kojom ide put paralelna je sa Malom ravnom rekom, deli ih samo brdo izmedju dolina. U ovom delu toka formira se prilicno siroka recna ravnica u sredini koje se nalazi cesma Zlatica i malo dalje niz put sumareva kuca. Ako produzimo dalje, dolazimo do mesta na kome u Sasku reku utice Ravna reka koja je prva veca pritoka, a dalje niz put nakon otprlike dva kilometra stizemo do mesta gde se u Sasku reku uliva recica Valcava.

Dolina recice Valcava

Na sredini ostre krivine na putu prema Rudnoj glavi skrece se na sumski put koji vodi kroz dolinu recice Valcava. Ona izvire ispod Liskovca i formira malu recnu dolinu a na okolnim brdima nastao je veliki broj terena. Kad se predje preko Saske reke dolazimo na livadu na kojoj su lovci za svoje potrebe napravili nadstresnicu sa stolovima i klupama. Kad predjemo preko livade dolazimo do starog sumskog puta kojim mogu ici traktori. Put najvecim delom ide odmah uz reku a u jednom delu reka tece po sredini puta. Kad udjemo u sumu, sa jedne i druge strane od puta pocinju se nizati tereni sve dok ne stignemo do mesta gde prestaje put a potok se deli na dva manja potocica. Ako nastavimo putovanje i odaberemo levi potocic moramo se popeti na brdo i nastaviti njegovom stranom jer vise nema puta, i dalje se nizu tereni sve dok ne stignemo do izvora tog levog potoka. Slicno je i sa desnim potokom samo se putuje mnogo teze zbog neravnog terena ali zato je tu jedan lepi ogroman teren.

Grabova reka

Grabova reka izvire ispod brda Glogina i tece oko osam kilometara da bi se nedaleko od Fabrike bakarnih cevi ulila u reku Pek. U gornjem toku recica ima malo strmiji pad pa ima poneki mali vodopad dok je donji deo toka mirniji. Nekad je u gornjem toku postojao rudnik zlata koji je bio krace vreme u eksploataciji a sad je vec duze vremena zatvoren iako su povremeno obnavljani istrazni radovi. Na kraju toka reke postoji recna dolina siroka stotinjak metara. U Grabovoj reci svojevremeno je pronadjen najveci grumen zlata u ovim krajevima, iako se ispiranjem vise niko ozbiljno ne bavi.

Grabova reka takodje je poznata kao raj za pecurkare zbog mnostva kvalitetnih terena za gljive. Kad se krene od podvoznjaka preko koga relazi zeleznicka pruga, dobri tereni za vrganje nalaze se na levoj strani puta i treba preci preko livade da bi se do njih stiglo. Put nas dalje vodi do kraja recne doline i ulazi u staru bukovu sumu, ma koliko napolju bilo vruce hlad visokog drveca i  reke sigurno ce vas osveziti. Sumski put koji prolazi pored reke dobrog je kvaliteta ali najcesce neprohodan za automobile jer reka cesto prelazi preko puta i pravi odrone. Nakon dvadesetak minuta pesacenja stizemo do novih terena, ovaj put sa desne strane puta. Uspon je strm i klizav, podloga na pocetku brda je pesak. Nakon penjanja po tom prvom terenu dolazimo do sumskog puta koji prolazi sredinom brda i iznad puta nastavlja se drugi teren koji se pruza niz blagu nizbrdicu a zatim ponovo pocinje uspon do velikog treceg terena.  U povratku sidjemo rubom tih terena ponovo u potok i nastavljamo putovanje uzvodno. Nakon petnaestak minuta otvara se mala dolina a u brdu sa leve strane nalazi se otvor bivseg rudnika zlata. Citava mala dolina izgleda nestvarno lepo a jos lepsa su okolna brda prekrivena starom bukovom sumom.

Na brdima koja okruzuju dolinu i rudnik nalaze se brojni tereni koji su prilicno nepristupacni jer su udaljeni od sela i puteva tako da ih malo pecurkara obilazi. Ako se pored okna rudnika skrene uzbrdo sumskim putem stigne se do male zaravni gde se jos raspoznaju elementi bivseg rudnika pa ponovo nastavimo putem koji skrece uzbrdo na levo izlazimo na put koji se vraca prema podvoznjaku od koga smo krenuli. Put je zatastao u siblje i strm, prilicno je neprohodan ali za one koji vole avanture dobar je. Usput ceno stici i do ponekog dobrog terena, sigurno.

Veliki i Mali Ujevac

Mali i Veliki Ujevac izviru ispod visoravni poznate kao “Crvena zemlja”. Mali Ujevac dobrim delom toka protice pored oboda takozvanog “Severnog revira” Rudnika bakra Majdanpek dok Veliki Ujevac tece vise zapadno i krivudajujuci vremenom stvorio je recnu dolinu sa strmim brdima sa strane. Tekuci dugo vremena recice su nanosile materijal i formirale su malu zaravan pored samog korita reke pa je bilo moguce izgraditi kakve-takve puteve pored recnog toka. Recice se spajaju u zajednicki tok Ujevac na otprilike pola kilometra udaljenosti od ulivanja Ujevca u Pek. Tok recica je takav da su brda okrenuta uglavnom na istok ili na zapad pa zbog toga u Ujevcu postoji mnogo kvalitetnih terena za gljive (pre svega vrganje). Na petom kilometru od Fabrike bakarnih cevi  iza ostre krivine  javlja se sumski put koji prelazi preko Peka. Nekad je tu bio drveni most ali je propao, jos postoje nosaci na kojima je most stajao. Sad moramo preci preko Peka pesice ako je nizak vodostaj ili preko debla koje su postavili lovci. Kad predjemo preko Peka nakon pesacenja od oko pola kilometra po putu koji je donekle zarastao u travu i siblje stizemo do mesta na kome se sastaju Veliki i Mali Ujevac.

U velikom ujevcu lovci imaju sagradjenu kucicu i tu im je prostor za sastanke i slavlja pa pecurkari nerado zalaze na tu stranu iako bi se nasao poneki teren. Za gljivare je mnogo zanimljiviji Veliki Ujevac koji tece od severa prema jugu i strme strane od brda okrenute su prema istoku sa mnogo lepih rodnih terena za vrganje. U nekim vremenima moglo se autom stici sve do zadnjeg terena uz Veliki Ujevac ali ni sad nije lose, setnja je malo duza, jedino da ne udari kisa. Najudaljeniji tereni ujedno su najveci i najlepsi i u jesen daju kvalitetne crvene vrganje. Osim uz glavni tok Velikog Ujevca dobrih terena ima i u poprecnim kanalima, dolinama potoka koji silaze niz strme strane ali je malo veca muka da se do njih stigne posto nema nikakvog puta ni staze nego se gazi po potoku.

Sliv boljetinske reke

Kad krenemo od Majdanpeka prema Milanovcu putem preko Omana nakon cetrnaest kilometara voznje stizemo do ravnog dela puta na kome se na levu stranu odvaja makadamski put sa putokazom da put vodi do mesta Boljetin  i koje je udaljeno osam kilometara a odmah tu je i mala livada na kojoj se moze parkirati auto. Krenemo tim putem prema Boljetinu iznad koga se uzdizu strma brda sa terenima za vrganje a ispod puta isto su tereni. U podnozju brda protice potok poznat pod imenom Leva reka koji se nakon odredjenog vremena spaja sa Desnom rekom i zajedno cine Malu reku koja utice u Boljetinsku reku i na kraju u Dunav. U ovom pocetnom delu sliva Boljetinske reke brda su veoma strma, okrenuta ka Dunavu i puna lepih terena za vrganje. Ako podjemo dalje asfaltnim putem prema Donjem Milanovcu

Letnji vrganji sa Coka Ferige

doci cemo do brda Coka Feriga na cijim padinama se isto nalaze kvalitetni tereni iz istog sliva Boljetinske reke samo sa druge strane potoka. Silazeci niz put prema Boljetinu prolazimo kroz stare bukove sume i nakon dva kilometra strmog spustanja nakon spajanja Leve i Desne reke pocinje relativno ravna dolina Male reke kojom prolazi makadamski put koji se penje na brdo i izlazi na glavni asfaltni put. Tu su dobri tereni za kupine jer je taj deo puta izvan sume i osuncan je tokom citavog dana. Tereni iznad puta prema Boljetinu lakse su pristupacni sa asfaltnog puta prema Milanovcu, dakle bolje se zaustaviti dva kilometra ranije, pre skretanja za Boljetin, obici te terene, spustiti se na boljetinski put i zatim se tim putem vratiti na glavni put. Za obilazak terena na Coka Feriga potrebno je otici na omanju zaravan na vrhu brda i tu parkirati auto pa se onda spustiti na terene nekih tristo do cetristo metara sto je sasvim ugodna setnja ali je zato povratak manje ugodan jer su brda veoma strma.

Veliki Pek

Kad govorim o terenima uz Veliki Pek mislim na terene od skretanja prema Grabovoj reci pa  do Blagojeva kamena. Na tom potezu ima dosta terena za vrganje sa leve i sa desne strane puta a zajednacka im je karakteristika da su to “brzi” tereni u smislu da se lako obidju jer su uglavnom svi smesteni odmah pored puta i nije potrebno vise od dsetak minuta da bi se stiglo na teren. Nije previse tesko ni otkriti gde se nalaze ti tereni, pouzdan orjentir je da su brda okrenuta prema istoku ili prema zapadu. U pravilu ovi tereni prvi pocinju davati vrganje jer se nalaze na manjoj nadmorskoj visini i zbog toga je toplije pa pogotovo u prolece na njima vrganji prvi krecu. Nezgodna im je osobina sto su dosta udaljeni od Majdanpeka pa im je zbog toga teze doci u pohode.