VRGANJI

ROD VRGANJI

Vrganji

Vrganj je nasa najpoznatija gljiva. Postoji vise vrsta vrganja medjutim nisu svi jestivi. Uglavnom je smedje boje,a moze varirati od svetlo smedje do tamno braon zavisno od vrste. Vrganji imaju debele drske , na preseku imaju belu boju i vrlo prijatan miris. Vrste vrganja koji na preseku menjaju boju ne treba brati iako svi nisu otrovni. Vrganj raste po sumama , ivicama suma i cesto po livadama uz ivice suma. U toku godine se javljaju vise puta i to u prolece, pocetkom juna zatim leti i u jesen. U majdanpeckom kraju zastupljene su uglavnom sve vrste vrganja ali najcesci su sledeci:

Rod Boletus – pravi vrganji: krupne gljive sa robusnom drskom, sesir suv, meso jednobojno ili promenljivo u belosivim nijansama. Kod nas raste vise desetina vrsta ovih gljiva. Vazni elementi za determinaciju su boja mesa i njena eventualna promena, boja pora, boja i ornamenti drske, boja dna drske i njena promena. Nejestiva zucara (Tylopilus felleus) veoma lici na vrganje, a ima pore roza boje! Treba izbegavati vrganje koji imaju svetlu boju sesira i pore ili drsku crvene boje. U ovaj rod spadaju:
– komercijalno vredni, bezuslovno jestivi vrganji. Kod nas ima desetak vrsta i varijeteta, cije razlikovanje nije bitno za sakupljace. Meso je bele boje i nepromenljivo, kod vrsta sa intenzivno obojenom kapom nesto boje ostane kada se guli kozica. Drska je robusna sa obaveznom mrezicom, pore uvek u pocetku bele, starenjem najpre zute, zatim dobiju maslinastu boju. Vrganji ostalih vrsta se ne preporucuju sakupljacima-pocetnicima.

Letni vrganj

letnji vrganjLetni vrganj (Boletus aestivalis Paulet ex)  Sesir je precnika 10 – 18 cm i prekriven barsunastom kozicom boje lesnika, iako nisu retki vrganji sa smedjezuto pa cak i prljavobelo obojenim sesirom. Za suvog vremena kozica cesto ispuca, tako da je povrsina finom mrezom svetlih kanalica podeljena na tamnija podrucja. Cevcice su okrugle, duge 8 – 30 mm. Kod mladih gljiva su sivobele, a posle postaju zutozelene, a kod starih poprime maslinastozelenu boju. Drska je duga 7 – 15 cm, čcvrsta, puna, u pocetku trbusasta, a posle izduzena. Povrsina drske je bela ili svetlosmedja, prekrivena sitnom mrezicom od belih vlakana.

Kod mladih primeraka meso ove gljive je cvrsto, a posle postaje sundjerasto. Bele je boje, a kod susenja izrazito aromaticno. Letnji vrganj raste od maja do jeseni i vrlo je cest. Raste u belogoricnim sumama hrasta, bukve, kestena i graba. Javlja se i na rubovima suma. Vrlo kvalitetna gljiva, ali cesto napadnuta crvima.

Borov vrganj

Borov vrganjBorov vrganj /Boletus pinophilis/ ima sesir tamnocrvene boje koja ide sve do braon, a ponekada moze imati i tamnoljubicastu boju. Mladje pecurke su prekrivene malim puderastim prahom koji nestaje kad pecurke malo ostare. Obicno moze dostici visinu do 20 cm, ali moze biti i visa. Meso borovog vrganja je gusto i belo i ne menja boju. Ispod neznog omotaca sesira se vide crvenkasti krajevi. Ima prijatan ukus i skoro nema miris. Moze se naci u cetinarskim sumama gde najvise ima smrce i bora, a u nekim slucajevima se moze naci i u bukovim sumama. Raste u rano prolece, pa sve do kraja jeseni.

Pravi vrganj

pravi vrganjPravi vrganj /Boletus edulis/ je u nasoj zemlji poznat i kao hrastov vrganj ili samo vrganj. To je najpopularniji predstavnik ove vrste. Moze se naci u mnogim zemljama sveta, ali posebno je rasprostranjen na severnoj polulopti. Sesir kod mladih pecuraka je okruglast, a kasnije se siri i moze dostici precnik od 5 do 30 cm. Boja sesira moze varirati od belicaste do braon, a povrsina mu je suva i relativno glatka.

Drska u pocetku ima jajasti oblik, a visina joj moze biti od 7 do 25 cm. Cela je pokrivena neravnom belicastom materijom, koja je najvise izrazena u gornjem delu. Meso pravog vrganja je belo i gusto. Ne menja boju ako se osteti, a ima prijatan ukus i aromu. Kod starijih pecuraka meso moze podsecati na penu.

Ova vrsta pecurke se moze naci u cetinarskim i listopadnim sumama, kojih ima kako na planinama, tako i u ravnicama. U zavisnosti od klimatskih uslova, moze se brati od maja do novembra. Smatra se da se ova pecurka najvise bere, jer je odlicnog ukusa i ima visoku hranljivu vrednost.

 

Kraljevski vrganj

Kraljevski vrganjKraljevski vrganj /Boletus regius/ – kod nas poznat i kao kraljevski vrganj. Najvise ga ima u Južnoj Evropi. Sesir ove pecurke je poluloptast ako su u pitanju mlade pecurke, dok se kasnije ispravlja i postaje tanji sa precnikom od 5 do 20 cm. Drska je zute boje sa braon sarama u donjem delu. Ima cvrstu i gustu strukturu. Meso je limun zute boje, a drska je crvenkasta. Ne menja boju usled povreda. Ima prijatan ukus i aromu. Raste u listopadnim sumama i sretne se veoma retko.

Crni vrganj

Crni vrganj

Crni vrganj (Boletus aureus Bull. ex Fr.) jedan je od vrlo lepih vrganja s poluokruglim, crnosmedjim do cokoladnosmedjim klobukom. Kozica sesira je fino barsunasta, suva, bez sjaja. Cevice su okrugle, 8 – 12 mm duge i od strucka odvojene uskim kanalom. U pocetku su bele, posle zelenozute, a u starijih primeraka zutomaslinaste. Strucak je trbusast, pri dnu zadebljao, a prema sesiru sužen. Vrlo je cvrst, mesnat i prekriven crvenkastosmedjom mrezicom. Meso je debelo, cvrsto, belo, ugodnog mirisa i okusa. Crni   vrganj pocinje rasti vec od maja pa sve do kraja septembra. Dolazi u listopadnim sumama hrasta, bukve i kestena, kao i u crnogoricnim sumama. Nalazimo ga u kontinentalnim i primorskim sumama. Odlicnog je ukusa i moze se priredjivati na razne nacine.

 

Siljatonogi vrganj

Siljatonogi vrganjSiljatonogi vrganj (Boletus appendiculatus Schiff.) Sesir je precnika  7 – 20 cm, polukuglast, mesnat, a posle se izravna. Kozica je suva, hrapava, zutosmedje boje ili svetlokestenjasta. Cevcice su sitne, okrugle, duge 8 – 25 mm, zute, poslije smedje boje. Na dodir poplave. Strucak je cilindrican i pri bazi siljato izduzen kao u koren. Povrsina drske je pri sesiru zuta, a pri dnu crvenkasta. Drska je prekrivena sitnom mrezicom. Na dodir meso s poplavi. Meso je ispod koizce sesira zuto, a na dnu  crvenkasto. Na pritisak poplavi. Ugodna je mirisa i okusa. Siljastonogi vrganj raste vec od maja pa sve do kraja septembra. Dolazi u mesanim listopadnim sumama hrasta i bukve. Vrlo ukusna jestiva gljiva, iako se slabo koristi. Ne napadaju ga crvi.

 

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien